skidam kapu za ovaj tekst, prozreli ste igru "svih" Srba a najbolje onih sa severa severa Kosova, odnosno iz Beograda, jer ovde ljudima morate sve napisati da se posle ne bih zamarala odgovorima a i super moderator je izgleda bio na kurs prve pomoći na PEŠČANIKU....

hahaha, doba ova za PEŠČANIK! Svako je bio pomalo na takvom nekakvom kursu, to je trendi ;-)

Da ne prekinem tradiciju, moram da dam komentar na ovo, khm, šta god ono bilo. Obzirom na makaze moderatora, moraću da upotrebim eufemizam i nazovem ovo jeftinim pamfletom koji kao da je nastao iz pera (hemijske, tastature, čega li već) nekoga ko je pohađao neku radionicu organizovanu pod pokroviteljstvom Peščanika.
Da se razumemo, ima ovde i istinitih stvari, poput onih da je vlast u Beogradu pustila te ljude niz vodu, da ima Srba dole kojima je stalo do lične koristi i slično. Ima i nekih netačnih stvari kao što je tvrdnja da i opozicija u Srbiji misli isto što i Tadićeva oligarhija, pominje se tu i Toma, koji je opozicija Tadiću onoliko koliko je JUL bio opozicija SPS-u 90-tih, čak su JUL i SPS imali veće razlike u programima. No, to su sve činjenice oko kojih možemo da razgovaramo i čak da se delimično i složimo.
Ono što mene uvek iziritira je defetistički stav autorke, ono tipa, samo da se integrišu Srbi i da Beograd prizna ''realnost'' i sve će biti ok, kao na kraju nekog jeftinog američkog filma sa hepiendom. Za ovu generaciju Srba možda to i bude neko rešenje, za ostale generacije neće, prosto jer ih neće biti. Ako smo spali na to da se lojalnost Srbiji gleda samo kroz ličnu korist, da je EU važnija od Kosova, onda mi je žao što kao narod i postojimo, nismo morali da kaljamo sećanje na one hrabre ljude koji su zbog svoje zemlje sa koricom hleba prepešačili Albaniju.

Sjajno Ana, ponovo odličan tekst. Odlični su i komentari, inteligentni, a super je što ste Gospodina 77, koji se prošli put predstavio kao Petar Petrović, toliko iziritirali da je odmah odustao i od svog naroda, uz hrabrost i patriotizam.

Ovog teksta nema na b92 blogu ?

Srbija već odavno igra na podelu i to je jasno. A ako se izuzmu sve one ljudske sudbine južno od Ibra (što je naravno nemerljiva veličina), to je, bar što se tiče pragmatičnosti, jedina racionalna opcija.

Prvo - sjajan clanak i vrlo objektivno vidjenje stvari. Kao Srpkinja iz Bosne (kategorija koju su u Beogradu i ostatku matice "od milja" zvali "glupi Bosanceros" i smatrali nizom rasom) koja nije "pobjegla s fronta" kako su mnoge moje rodjake i prijatelje optuzivali po Srbiji oni koji su taj rat gledali na TV, nego jednostavno spasavala porodicu od pokolja, imam itekako pravo da komentarisem ovu temu, za razliku od mnogih koji nemaju blage veze sta je rat, pokolj, zivot u strahu i, sto je najgore od svega u tom paklu, manipulacije i podvale od strane sopstvenih sunarodnika (a sto tim mudracima uopste ne smeta da daju misljenja i imaju formirane stavove). Vecini ljudi dolje je dosta svega. Gledaju sminkere koji dodju na dva sata, teatralno puste suzu nad nekom spaljenom kucom, posjete jednu od one tri i po porodice u Peci, svrate u Decane i izjave kako Srbija nece dati Kosovo, pa nazad u svoj Beograd. Lijepo je prizivati kosti predaka, braniti lozu Nemanjica, ali Srbi su odavno zaboravili rijeci Sv. Save i Sv. Simeona. A zastavama i sloganima za siroke narodne mase i kvazi-realnoscu koja je svjetlosnim godinama daleko od one prave ne rjesava se bas nista. I onda neko ko nema nikakvu predstavu o tome sta znaci zivjeti na Kosovu dodje i urla na veleizdaju sto neko ko, kao Ana Radmilovic, dolje zivi i gleda sta se desava. I tako dan za danom, pred kockastim ekranom...ali mozda ubrzo dolje vise nece imati ko da kaze "tatatatira". I dok vecina "brani" Kosovo sa bezbijedne udaljenosti i to uljepsanim produktima za siroke narodne mase i bira klasicno prodavanje magle umjesto cinjenica ("narod je dobar, mase su glupe", rece jedan mudrac), Srbija i Srbi tako came u intelektualnom vakuumu, u noci u kojoj su sve krave crne, zabijajuci glavu u pijesak kao noj (koji zapravo to nikad ne radi) da ne bi vidjeli, napadajuci svakog ko se trudi da kaze da nije vrijeme za pijesak. Srecom, ima ljudi koji ne trpe laz i zamlacivanje. Pa, ko razumije - shvatice.

"Ako vas neko napadne, nećete ga prijaviti srpskim opštinskim vlastima, nego ćete zvati kosovsku policiju, ako vas na severnom „administrativnom prelazu“ uhvate sa malo više artikala za koje nemate papire, vama će se baviti sud u Vučitrnu... i tako dalje i tako dalje..."..

Avaj! Ana, ne ljudi sa "Kosova - KiM", ljudi iz Beograda obratise se preko advokata i sudskog postupka za svoja prava Vrhovmom Pristinskom i ne dobiše ništa! (izvinjavam se sudu u Vučitrnu možda su bolji!)...

Baš bih volela da nam podarite tekst iz "mog" Prizrena...Please....Odavno nisam bila....

Ala su se naši ''realisti'' razbesneli, sedeći takođe za tastaturom i dajući savete kako je integracija nešto jedino realno. Samo ima jedan problem, a to su ti neposlušni Srbi na Kosovu koji nikako da prihvate tu integraciju, ma koliko mi kucali i Ana nas uveravala da je to svršena stvar. Ovako je super, sedeti za tastaturom, uz pivce, kako reče jedan naš ''virtuelni drugar'' i tupiti o integraciji, o realnosti. Kada ste već toliko hrabri i želite da integrišete te ljude u balkansku Kolumbiju, možete da malo mrdnete sa tastature pa da objasnite tim ljudima dole zašto je to dobro, ili se i kod vas sve svodi na kucanje i nadu da će integraciju Srba odraditi neko bez vas.

PS: Šargarepa nam nikada nije bila bliža nemojte sad da odustajete.

Bravo Ana!

Odlican tekst, samo se nadam da ces ubuduce udariti malo zesce po cinjenicama, poimenice ih isprozivaj... i najsladje je ko je sta i koliko pokrao.. U stvari kad bolje razmislim, tako ces samo sebe dovesti u opasnost, ipak je sever KiM the wild west...
a ako ipak odlucis da to uradis, pisi pod pseudonimom (predlazem cuveni Alkabijad Nusha) tako da ako ti ne poveruju a ti uvek draga mozes to da predstavis kao satiru i komediju, i za koje stolece ce te postovati kao pomenutog Alkabijada tj. Branislava..

U duku izreke: „Babi se snilo šta joj je milo“, zapitam se da li autorka teksta piše o onome što joj se čini da vidi, ili o onome što neki žele da se desi, a to izražavaju preko najamničkih pera. Pre nego što je usledila hrvatska genocidna operacija „Oluja“, ovdašnji i tamošnji Tuđmanovi i NATO srpski novinari i analitičari su se upinjali da dokažu da je pad Srpska Krajna neminovan, a da će za sve što se bude desilo, krivicu isključivo snositi tamošnji Srbi i Beograd. Dok nisu doneti zakoni o suzbijanju antisemitizma, javno je zastupano i nemalo sličnih teorija o odgovornosti Jevrema za Aušvic.

Što se autorke teksta tiče, nadam se da se rečeno na nju ne odnosi. Međutim, siguran sam da sistematski širi defetizam u vezi sa sudbinom Kosova i Metohije. Kako reče francuski maršal Ferdinand Foš: „Prihvatiti misao o porazu, znači biti poražen“. Ana Radmilović, hteo bih da verujem iz nehata, radi u prilog srpskog poraza. Doduše, dopuštam to, možda lakomisleno veruje da nešto posmatra, analizira i zaključuje.

Tekst u sebi sadrži sam jednu istinu. Posredno govori o nebrizi aktuelnih vlasti u Beogradu za Kosovo i sudbinu tamošnjih Srba. Da oni Kosovo ne zloupotrebljvaju u cilju održavanja partijskog rejtinga, već da ga iskreno brane, nad glavama kosovskih Srba, čak i onih na severu, ne bi visio Demoklov mač. Daleko od toga da bi njihov položaj bio sjajan, ali ne bi bio takav da i u srpskim medijima otpočne NATO medijska kampanja u cilju pripreme Oluje br. 2.

Uredništvo NSPM-a je pokazalo izuzetnu demokratičnost objavljivanjem ovakvog teksta, iako se u njemu čuju i tonovi koji su ispod granice pristojnosti. No, ipak se ubuduće nadam da će Ana Radmilović potražiti prostor za pisanje na Peščaniku ili nekom sličnom mestu. Uostalom, verovatno je njena čitalačka publika uglavnom tamo. Ne pamtim da sam na sajtu NSPM video toliko komentara napisanih latinicom. Kako je Plutarh govorio: „O tome šta jeste, a šta nije, često više govore male stvari od onih velikih“.

Zorane Boškoviću, znaš o ovoj materiji tačno onoliko koliko i ANA.Zato ti je tekst sjajan. Gospodin 77, kako ga ti nazva (Neofit)je u pravu 300%.Ana dete, lati se malo lakših tema. Ovo je preteško za tebe.